Sok iz pšenične trave
Travu sečemo makazama, 1 cm iznad zemlje, i spremna je za ceđenje.
Idealno je da svakog jutra iscedite onoliko koliko ćete popiti, a da ostatak pšenične trave ostavite da raste dalje. Na taj način ćete sačuvati žitnu travu u najsvežijem obliku, i uvek uživati u svežem soku koji nije izgubio svoja svojstva zbog stajanja.
Ukoliko vam je jednostavnije da svu travu iscedite odjednom, preporučujem da ostatak zaledite, u standardnim činijama za led, i da svakog jutra razledite količinu koja vam je potrebna.
U slučaju korišćenja zaleđenih kocki od pšeničnog soka, veoma je bitno da ih popijete (razblažene u vodi) odmah pošto se istope, i ne dozvolite da započne proces oksidacije.
Nemojte koristiti metalne posude i metalne kašičice. Izbegavajte svaki dodir metala sa sokom pšenične trave.
Sokovnici
Standardni sokovnici koje najčešće viđamo u radnjama su centrifuglani sokovnici koji saseku voće i rotiraju ga velikom brzinom, te na taj način cede sok.Centrifuglani sokovnici imaju značajane nedostatke. Najznačajniji je to što zbog velike brzine zagrevaju voće i time uništavaju najznačajnije enzime. Zagrevanje soka se manifestuje i time što ta toplota značajno ubrzava proces oksidacije što se jasno vidi i golim okom jer sokovi veoma brzo počnu da menjaju boju. Centrifuglani sokovnici se loše snalaze i sa ceđenjem zeleniša i pšenične trave, pa je preporuka da nabavite sokovnik za hladno ceđenje voća.
Sokovnici za hladno ceđenje rade na maloj brzini (30-80 obrtaja u minuti), i svrdlima pritišću/presuju voće (ili u našem slučaju pšeničnu travu), te time simuliraju žvakanje. Nema prekomernog zagrevanja te sokovi sadrže značajno više vitamina i enzima, i zadržavaju hranljiva svojstva znatno duže.
Nedostaci sokovnika za hladno ceđenje su što se na našem tržištu teže nalaze, znaju da budu znatno skuplji, ali vrede svaku uloženu paru. Postoje i ručni sokovnici za pšeničnu travu... potražite i istražite opcije na tržištu.
Prijatno.
vecina najboljih sokovnika za pšenićnu travu su metalni
ReplyDeletene znam kako to ide sa teorijom o metalu ????
Priče o štetnosti kontakta metala sa medom, itd, itd... su potpuna besmislica; Metali koji oksidiraju (aluminijum, bakar, gvožđe ...) se inače ne koriste za izradu posuđa i opreme koja se upotrebljava u procesu pripreme hrane, već se koristi nerđajući čelik (zapravo, legura gvožđa i nikla), koji je potpuno inertan, dakle bez ikakvog uticaja na bilo koji sastojak pripremanih namirnica.
ReplyDeletePostoje i plastični ručni sokovnici jako dobrog kvaliteta. Firma je Lexen,prodaje ih Vervita u Srbiji i Bosni.
ReplyDeleteJa takođe mislim da ta priča o metalima nema smisla,sve su to stabilne legure.