Postupak je veoma jednostavan, i ne zahteva puno truda.
Ukoliko zrna pšenice posadite u zemlju i polivate vaš rasad, posle nekog vremena pšenična zrna će proklijati ispod zemlje i izniknuće mlade nežne stabljike...
Da bi ubrzali postupak, uvek je bolje prvo isklijati pšenicu, i posaditi klice - dakle posaditi već proklijala zrna. Ovo skraćuje postupak na samo 7-10 dana od sadnje do mlade pšenične trave koja je spremna da iz nje iscedite blagodarni sok pun vitamina, minerala i enzima.
Ovde ću opisati postupak u kome sadimo već proklijalu pšenicu, a sam proces dobijanja klica možete pročitati u ovom istom blogu, na sledećoj strani.
Za sadnji možete koristiti bilo kakav sud. Ja koristim plastične posude/korpce veličine 20x26cm, dubine 6cm. Bitno je da na dnu ima rupica kroz koje će se odlivati voda iz zemlje.
U pripremljene posude stavite sloj zemlje/treseta/humusa debljine 1,5-3 cm.
Postoje i metode dobijanja pšenične trave bez zemljane podloge, gde pšenična trava prilikom rasta koristi samo hranu iz vode, ali smatram da je zemlja bogat izvor minerala koje će pšenična trava preuzeti, te da se ovim postupkom samim tim dobija viši kvalitet pšenične trave.
Preko poravnjane zemlje naspete pšenične klice, veoma gusto. Mogu i da se preklapaju, i da budu jedna preko druge, ali potrudite se da sva zemlja bude potpuno prekrivena i da klice budu što ravnomernije raspoređene.
možete ih takođe veoma blago utisnuti u zemlju, ali ne preterano da se ne oštete mlade klice.
nakon toga klice prekrijete tankim slojem zemlje. Stavite zemlju tek toliko da prekrije klice. Nema potrebe da sloj bude deblji od 5-10mm.
Na Internetu ćete naći i primere gde se ne stavlja sloj zemlje preko klica, već se klice prekrivaju raznim tkaninama. Na vama je da eksperimentišete, ali ovde prikazana metoda daje rezultate, a sam trošak vremena i dodatne zemlje jeste zaista zanemarljiv.
Ovim postupkom je sađenje završeno, i možete odložiti posude u neki mirniji i mračniji kutak u stanu (recimo u špajz), polivati i čekati da izraste.
Polivanje se vrši jednom do dva puta dnevno, zavisno od temperature prostorije u kojoj se posude nalaze. Jutarnje polivanje treba da bude obilno (da zemlja bude vlažna ali ne i pretvorena u blato), a uveče možete zemlju, ili kasnije biljke samo narositi.
Kako bi zemlja ostala vlažna, i kako bi održali nizak nivo svetlosti, dobro je prekrivati posude nečim, recimo kartonskim kutijama.
Već sutradan, pojaviće se mladi izdanci:
trećeg dana pšenica će izniknuti već ravnomernije
Nedostatak svetlosti pomaže i u kasnijoj fazi rasta. Vlati trave će rasti brže u želji da dođu do svetlosti, a blaga težina kutija koju nose pomoći će da vlati budu jače.
Nekoliko dana kasnije, kada trava već podigne kutije iznad nivoa posuda:
vreme je da je "oslobodite",
i prebacite na osunčano mesto u stanu.
Izaberite mesto sa dovoljno indirektne sunčeve svetlosti. (negde u uglu, blizu prozora, ali posebno leti izbegavajte izlaganje biljke veoma jakoj sunčevoj svetlosti)
Primetićete da trava ima žutu boju,
ali ne brinite, veoma brzo, već istog dana i sutradan, stvoriće dovoljno hlorofila i dobiće zelenu boju.
U zimskim i tmurnim danima, sijalica koja opsegom svetlosti simulira sunčevu svetlost može puno pomoći.
i već istog dana, kasnije popodne, pšenična trava dobija lepu zelenu boju.
i iz dana u dan, možete gledati kako raste.
Možete je ostaviti da raste onoliko dugo koliko izgleda zdravo i sveže. Ukoliko primetite gubitak zelene boje, u smislu da trava lagano počinje da žuti, to znači da je iscrpla svu hranu iz zemlje, i da je odmah treba upotrebiti za sok.
Kada pšenična trava dostigne visinu od 12-15 cm vreme je za pravljenje soka.
Ukoliko zrna pšenice posadite u zemlju i polivate vaš rasad, posle nekog vremena pšenična zrna će proklijati ispod zemlje i izniknuće mlade nežne stabljike...
Da bi ubrzali postupak, uvek je bolje prvo isklijati pšenicu, i posaditi klice - dakle posaditi već proklijala zrna. Ovo skraćuje postupak na samo 7-10 dana od sadnje do mlade pšenične trave koja je spremna da iz nje iscedite blagodarni sok pun vitamina, minerala i enzima.
Ovde ću opisati postupak u kome sadimo već proklijalu pšenicu, a sam proces dobijanja klica možete pročitati u ovom istom blogu, na sledećoj strani.
Za sadnji možete koristiti bilo kakav sud. Ja koristim plastične posude/korpce veličine 20x26cm, dubine 6cm. Bitno je da na dnu ima rupica kroz koje će se odlivati voda iz zemlje.
Uz ove posude treba vam i neki vid podmetača/tacne koji će prikupljati vodu koja se iscedi iz zemlje
U pripremljene posude stavite sloj zemlje/treseta/humusa debljine 1,5-3 cm.
zemlju poravnjate i dobro je navlažite. Zemlja treba da bude veoma vlažna ali ne i pretvorena u blato.
Postoje i metode dobijanja pšenične trave bez zemljane podloge, gde pšenična trava prilikom rasta koristi samo hranu iz vode, ali smatram da je zemlja bogat izvor minerala koje će pšenična trava preuzeti, te da se ovim postupkom samim tim dobija viši kvalitet pšenične trave.
Preko poravnjane zemlje naspete pšenične klice, veoma gusto. Mogu i da se preklapaju, i da budu jedna preko druge, ali potrudite se da sva zemlja bude potpuno prekrivena i da klice budu što ravnomernije raspoređene.
možete ih takođe veoma blago utisnuti u zemlju, ali ne preterano da se ne oštete mlade klice.
nakon toga klice prekrijete tankim slojem zemlje. Stavite zemlju tek toliko da prekrije klice. Nema potrebe da sloj bude deblji od 5-10mm.
Ovim postupkom je sađenje završeno, i možete odložiti posude u neki mirniji i mračniji kutak u stanu (recimo u špajz), polivati i čekati da izraste.
Polivanje se vrši jednom do dva puta dnevno, zavisno od temperature prostorije u kojoj se posude nalaze. Jutarnje polivanje treba da bude obilno (da zemlja bude vlažna ali ne i pretvorena u blato), a uveče možete zemlju, ili kasnije biljke samo narositi.
Kako bi zemlja ostala vlažna, i kako bi održali nizak nivo svetlosti, dobro je prekrivati posude nečim, recimo kartonskim kutijama.
Nekoliko dana kasnije, kada trava već podigne kutije iznad nivoa posuda:
vreme je da je "oslobodite",
i prebacite na osunčano mesto u stanu.
Primetićete da trava ima žutu boju,
ali ne brinite, veoma brzo, već istog dana i sutradan, stvoriće dovoljno hlorofila i dobiće zelenu boju.
i već istog dana, kasnije popodne, pšenična trava dobija lepu zelenu boju.
i iz dana u dan, možete gledati kako raste.
Možete je ostaviti da raste onoliko dugo koliko izgleda zdravo i sveže. Ukoliko primetite gubitak zelene boje, u smislu da trava lagano počinje da žuti, to znači da je iscrpla svu hranu iz zemlje, i da je odmah treba upotrebiti za sok.
Kada pšenična trava dostigne visinu od 12-15 cm vreme je za pravljenje soka.
Hvala na odlicnom objasnjenju za gajenje psenice
ReplyDelete